Фернандо

Фернандо је полако корачао улицом која се завршавала малим тргом са неколико дрвених клупа наслоњених на стабла старих липа. Корак му је истовремено и чврст и лаган и готово да не додирује плочник по којем хода. Ова шетња му је, у последњих неколико месеци, постала прави ритуал. У прилог тој тврдњи можемо рећи и то да се на почетку улице Фернандо појављује, свакога дана, тачно у 16 часова, одевен у његово омиљено плаво одело, избријан и са мало чежње, коју може приметити сваки добронамерни пролазник ако се само мало пажљивије загледа у његове очи.

Увек се низ улицу спушта оном страном на којој се налазе куће са парним бројевима. Кратку шетњу, јер улица није нарочито дугачка, завршава на једној од клупа које се налазе на тргу. Ту на тргу ће провести остатак поподнева и део вечери, све до 20:45 часова, седећи, за непажљиве посматраче, задубљен у своје мисли. Потом ће устати, поправити одело и, поново истом страном улице, отићи и изгубити се из вида пре него што сат на тргу избије 21 час.

Фернандо није докон човек који не зна шта да ради са својим временом, како би се могло помислити у први мах. Он је заљубљен у Марису, свакако необично лепу и заводљиву жену. Марисина кућа налази се у улици којом Фернандо свакодневно пролази и то на самом углу тако да део куће гледа на трг и на дрвене клупе под старим липама. Њихова љубав траје већ годинама, тачније трајала је до пре неколико месеци, а онда је Мариса изненада нестала, без иједног наговештаја, без видљивог или знаног разлога. Нестала. Од тада Фернандо свакога дана долази на клупу под липом и чека да се на прозору, куће на углу, појави Мариса.

То се нажалост неће десити, зато што је Мариса пре неколико месеци умрла и напустила овај свет. Фернандо то није знао, а није било никога да му то саопшти. У ствари можда би му то неко и рекао да су га пролазници, или деца која се играју у парку, приметили како упорно, данима, седи на клупи. Фернандо је преминуо пре неколико година и само га је изненадни нестанак љубави на овом свету, оног тренутка када га је Мариса напустила, призвао као духа. За сада Фернандо није спреман да прихвати такав свет и још ће дуго времена пролазити улицом, која се завршава малим тргом, оном страном на којој се налазе куће са парним бројевима.

Подели причу:

ПРЕПОРУЧУЈЕМО:

Сатирична фикција

Бијели шешир

А посебно ме је нервирао њен шешир. Гарантујем да га није скидала ни док спава. Живјела је на трећем спрату,

Настави...

Обавештења о конкурсима