Оседели старац, са осмехом на лицу, седи на старој столици за љуљање и трошном трему, гледајући према хоризонту са лулом у устима, присећајући се лепих времена које је живео пуним плућима као остварени сликар, и неспорним талентом, склон авантурама и дивљим животом где је провео лутајући светом.
Упознао је нове светове и људе које је сретао на својим узбудљивим путовањима од севера Америке, мистичног Оријента и Далеког истока, до југа велике Аустралије. Био је у саванама дивље Африке, окружен мирисом слободе и прошлости, зачињена незаборавним пределима и погледом докле се може видети и машта сагледати. Будио се поред река, мора и шума, грејући се поред ватре, тражећи неоткривену искру у жару слободе и потраге за нечим новим и бегом од реалности, где је своје мисли претакао у своја маестрална дела само њему знана.
Волео је самоћу, и ону своју дивљу страну нерадо делио са другима, коју је имао не везујући се ни за место ни људе, тражећи разлог не останка на једном месту као да га је сам враг терао даље и дубље од свега познатог што чини цивилизацију.
Ретко се коме поверавао, и оно мало родбине и пријатеља што је имао, где је био и шта радио све те године проведеним по белом свету. Једино су се кроз његове слике могло докучити непознати предели и нестварни простори, које је он на јединствени начин пренео кистом на платно, са мозаиком боја своје маште и искуством једног авантуристе.
Дочекао је старост са псом којег је нашао као куче, који му је правио друштво у потрази за невидљивим светом и слободом која му је дата радозналошћу детета, где је своје доживљаје записивао у мемоаре, и кистом дочаравао сву разноликост света на још неурамљене слике, које су скупљале прашину у још неотвараним дрвеним сандуцима са последњег путовања, пре четврт века, по степама Монголије и дивљинама велике Русије.
