Средњи Банат. Рано пролеће. Салаш у сеоском атару. Равница. Свитање зоре. Месец високо на небу, огледа се у малој мочвари, обраслој трском и шеваром. Вода мирна и чиста. Јутарњу тишину и мир наруши неки поспани зелени жабац, покушавајући песмом да пробуди зору. Мали салаш у пољу. У соби упаљен фењер. На загрејаној плочи сеоског шпорета џезва за кафу, прву јутарњу. На столу домаћа ракија и врућ, тек извађен хлеб из пекаре. У старом дрвеном кревету, покривен перјаном дуњом, спава малишан сањајући дозреле тако сочне трешње. На зиду виси календар испод кога је паук изаткао своју танку свилену мрежу. На прагу куће мало шарено маче поред празне чиније чека прво помужено млеко за доручак. У дну пространог дворишта се стари ислужени ђерам накривио на једну страну и чека да се из њега жедна стока напије. Годинама се клањао извлачећи животну снагу из земље. На крову амбара за кукуруз велики жичани кавез. У преградама пуно голубова. Разврстани по врстама и боји. Висока класа. Спремни за изложбе. Кљуцају последње семенке од јуче, припремајући порције за нова следовања. У гнездима мали голуждрави голубићи зијају, чекајући топли залогај брижних мајки. Комшијски црни мачак се пришуњао кавезу и чека прилику како би омрсио своје дугачке, неговане бркове. Из мале дрвене кућице будно га посматра шаров, спреман да отера непозваног госта. Патке се у дугој, белој колони упутише ка мочвари на прво јутарње купање. На путу до мочваре, онако успут, откину неку травку или прогутају неког инсекта. Улазак у мочвару је силовит. Прска вода на све стране. Праве се велики пенушави таласи. Мочвара се обрадовала раној посети. Јато домаћих патака попут белих лабудова крстари мочваром. Процвали локвањи употпуњују јутарњу идилу банатских салаша.
Магични реализам
Тајна оностраног
Казивање Тијаниног оца. У кући очај. Чупам косу. Тијана, наше једино дете, тек јој је деветнаест година, последњи пут опажа