Нови управник зграде – Раде

Рекао сам мојој другарици Ради, појавио се нови оглас на огласној табли у нашој згради. Тражи се нови управник наше зграде, а тврде да је један од кандидата извесни господин Раде.

ГОСПОДИН ТОМА: – Ево, драге моје комшије, становници наше зграде, морамо да бирамо неког новог управника зграде, али зашто то баш мора да буде господин Раде? Ја не знам ни ко је он, ни које му је место рођења, а још мање, којег је он политичког убеђења?!

ГОСПОЂА ЈЕЛА: – Ја се ето са Томом у потпуности слажем, па бих и ја ту нешто паметно да кажем. Кад ја за неког гласам, то мора да је поштен човек, да буде достојан мога гласа, мора да буде фин и духовит човек, мора да буде „мушко“ и да буде даса!

ГОСПОДИН ЗОРАН: – Па добро, госпођо Јело, видим да и ти „пуцаш“ на високо, видим да си и на место управника „бацила око“! Дуго си ти била матора уседелица, као и твоја пријатељица Мица.

ГОСПОЂИЦА МИЦА: – Е, мој Зоране, јабуко са гране, чули смо ми и за твоју мушку „љубав“, а зове се Бране! Па наравно да ћемо ми нешто лепо и паметно мушко хтети, таквом је тешко одолети!

ПОДСТАНАР ПАВЛЕ: – Па добро, комшије моје миле, а што не би управник зграде био онај фини господин Жиле? Он има све потребне атрибуте и на њега комшије неће да се љуте, он ће нашу зграду баш фино да води, па ће и мене плаћања станарине да ослободи.

КОМШИЈА СТЕВА: – Е, мој господине Павле, видим да ти ниси „баш одавле“, јер би иначе морао знати, за све што се користи, мора унапред да се плати. Ти станујеш на првом спрату, па често кроз прозор гледаш комшиницу Нату. Она се поред прозора гола свлачи и кад је бели дан и кад се увече мало смрачи.

КОМШИЈА ПАВЛЕ: – Ма ко то тако ради, треба и мора да се стиди, али верујте мени, кроз умазан и прљав прозор, много се тога баш и не види!

КОМШИНИЦА НАТА: – Е, комшије, треба да вас је брука и срамота, кад мој прозор гледате а ништа за „тај ужитак“ не дате! Ви баш за џабе „парите очи“, па вам је после други крив кад вам због тога притисак скочи!

КОМШИЈА РАДЕ: – Па добро, моје комшије и моји другари, ја сам своју биографију дао другарици Дари, она ће све то на папир да стави, јер она све то већ има у глави. Ваше је само да управник ваше зграде, будем ја, ваш комшија Раде! Ја ћу се бринути о свему што вам треба, а пазићу и одакле опасност вреба. Ставићу у пролазу и камере фине, нико неће побећи од чисте истине.

ГОСПОЂИЦА МИЦА: – У нашем улазу је баш доста станова и непознатих лица, па тако често нестане и по нека сијалица. Чула сам, а то сам рекла и госпођи Вери, то сијалице нестају кад код удовице Гоце долазе ноћу швалери. Они и не желе да се у ходнику виде, што иду код удовице Гоце, они се тога стиде.

КОМШИНИЦА НАТА: – Ја знам да су сви завидни кад и мој Ђока код мене онако сврати, јер га комшија Жика кроз шпијунку прати.

КОМШИЈА РАДЕ: – Ето, видите, комшије моје драге, баш вама свима треба нови управник зграде – Раде! Јер, кад се ваш Раде посла лати, сви ви ћете од тога користи имати. То је тежак и одговоран посао, а то мора и да се добро и поштено плати. Ево, ја сам већ донео неко пиће и још мезе приде, ви гласајте за мене, па нек ово решење на оверу иде! И на крају, сви добију, ако бар мало Радету дају!

Ова закуска и коктел могли би да трају и сатима, да се два милиционера нису појавила на вратима.

МИЛИЦИОНЕР СИМА: – Извињавамо се господи и станарима ове зграде, али нама треба ваш господин Раде. Коначно смо га ухватили на делу, јер много је тога кварног урадио у овом граду и оближњем селу. Господин Раде је познат по мутним радњама, а често Раде воли и да нешто украде. А ви, господо, новог управника тражите међу вама, то може бити неко мушко, а може и нека дама, само пазите да све буде и како треба, јер много је превараната који из заседа вреба.

А што се тиче господина Радета, он ће имати доста времена да своје стање среди, јер живети неки лажни живот се не исплати и не вреди! Господин Раде је уз помоћ неких ортака опрао пуно прљавог новца и пуно пара, знам да ће то све вас да разочара. Господин Раде иза себе има досије мало дужи, мораће због прања новца дужи затворски рок да одслужи.

ГОСПОЂА ЈЕЛА: – Ето, баш велика штета, јер је и мој план пропао, искрено речено, Раде ми се баш онако допао. Желела сам да поред њега и ја будем нека „управница“ зграде, јер неки тако кажу, то све „спонзоруше“ у животу раде. Мени остаје наравно нека прилика друга, јер све је у животу могуће, можда и ја поново упознам неког новог управника за „животног друга“.

Подели причу:

ПРЕПОРУЧУЈЕМО:

Фолклорни хорор

Водењак

Тек бијах у школу пошао кадно се то збило. Сјећање на тај дан ми је остало урезано занавјек и вјеки

Настави...
Егзистенцијалистички хорор

Сигурно сам мртав

Кад сам, најзад, хтио да се пробудим, схватио сам да немам ту моћ. Свуда око мене мрак, не могу да

Настави...

Обавештења о конкурсима