Најновије приче
Анђели
Стаза бјеше једва видљива. Пружала се долином уз невелику, кривудаву ријеку. Вода је, овог врелог љетњег дана, давала свјежину двојици коњаника. Један од њих, старији, у униформи војника, наоружан је
Кад писац о писцу приповеда
Диванимо често Веља Суботић и ја. Он стар, болестан и заборављен. Ја, задубљена у прављење споменара по његовој жељи. Била је зима. Веља је песник, драмски писац и вишедеценијски првак
Космонаут-светац
Моје име је Џон Волмсли. Ја сам инжењер аеронаутике и капетан I класе у космичким снагама УСН-а[1]. Ја сам оно што се последњих година, а све од Великог Открића, назива
Нови живот
Отварам очи. Навала светлости чашћава ме истог трена реским болом. Смањујем чулне стимулусе на 30%. Истовремено изоштравам слику. Лежим под нагибом, на косини. Шта је оно што видим? Усковитлану пешчану
Домаћи задатак
Ради син данас домаћи из математике. Не знам… и како… и дођи… „Ооо… лебе мекани!” Одем до њега, гледам оно, реко’: „Сине, који си ти разред? (реко можда деменција)” „Мама не
Игра
Ладу је призвала Видова игра. Уствари, сећање на ту игру. Једног поподнева, док је седео за празним столом, изненада, живо и јасно сетио се давно заборављене игрe из детињства. Звала
Чувари књиге
Дан се ближио смирају, западно небо је горјело. Коњ му је био уморан од вишедневног пута и сада га је држао у лаганом касу. Коњаник није био висок, нити дебео,
Илузија
Ја сам робот. Добио сам људско тело. Добио сам посао, радим у угледној фирми и никада не грешим. Добио сам стан у којем живим да бих личио на човека, али
Руке
Ноћ, опет ноћ. Дигиталац крај узглавља показује још многе сате бдења, малу вечност пре свитања. Ноћ је мој посао. Извор сете и средстава за живот. Кад год помислим на прошлост