Права љубав, као и све остале праве ствари (слобода, свест, самоспознаја) није нешто што ћемо постићи, место на које ћемо се попети и онда горе вечно тријумфовати. То је пут, процес, начин, то је стално учење, откривање, мењање и оплемењивање. Ово путовање је бесплатно, али захтева од нас да уложимо све што имамо. Да ли смо спремни?
* * *
Дуго размишљам о овоме. Кад проживиш пола живота са неким, ни сам не знаш зашто, логично је да себи постављаш небројено питања.
Наравно на 90% нема одговора. Е онда, наравно, незадовољство, бес, туга… све те гомиле измешаних емоција.
ЗАШТО?
Зашто сам себи дозволила да 25 година живим без љубави, најлепшег осећања на свету? Па Бог је љубав. Ко сам ја да се томе супротстављам?
Нити сам имала „слободу”, „свест” се изгубила негде успут, а „самоспознаја”, шта је то?
Имам три анђела, но то никако није разлог да живим у љуштури. Живот је кратак, прекратак.
Волим своју децу као и свака мајка, али ваљда сам заслужила од неког тамо горе да и ја осетим љубав, да будем вољена.
* * *
Кренула сам на то „бесплатно путовање” и трудим се да уложим све што имам.
Прво сам морала да научим да волим себе. Да вратим себе, онакву каква сам била пре много година. Успела сам!
Врло свесна да сам на путу, који није бàш једноставан, али овај пут не дам, не дам да ико стане на њега. Борац била, као борац се вратила.
Знам, осећам да сам вољена и да волим, али не стајем ту, улазим у „процес”, да то задржим, оплеменим, учим: ја и он, само ми…
„Откривамо” сваки дан, сат, минут нешто ново, нешто дубље само нама знано. Не дамо да ово нестане јер вреди, обоје то видимо.
Нису битне ни године, ни време, битно је да смо ту сада заједно, да се мењамо и прилагођавамо сваком тренутку, можемо.
Значи морамо успети јер вреди, осећам, знам… Зна и он…
Рече неко да бити дубоко вољен од неког даје снагу. Баш ту снагу ја имам, снагу да померим границе свега.
А дубоко волети даје вам храброст. Са њом сам одувек у добрим односима, сад смо најбоље другарице.
Не, не може нам нико одузети ово што имамо, јер ми нисмо одавде ни из овог времена.
Наша љубав је „ванвременска” и „изван ових димемзија”. Претенциозно НЕ, врло, врло РЕАЛНО.
Немојте себи дозволити да живите без љубави, из ко зна којих разлога, тј. НЕ ПОСТОЈИ објективан разлог, само субјективан. Размислите о томе.
Нико није вредан ваших суза док лежите у кревету и мислите зашто?
Потребно је много, много храбрости у мојим, у вашим годинама, одлучити тако нешто, али кад се одлучите нећете никада погрешити.
