Стара фотографија
Пробудила ме је пригушена светлост из друге собе и нека тиха прича. Лагано сам се пришуњала и гледала га шта ради. Гледао је неку стару
Пробудила ме је пригушена светлост из друге собе и нека тиха прича. Лагано сам се пришуњала и гледала га шта ради. Гледао је неку стару
Хитан позив. „Где идемо?” „Зар је битно, сви су исти, крећемо.” „Исти?” „Ма алкоси, к’о социјална служба, иде и полиција, крећемо.” Возимо се у тишини.
Међу гомилом објава и реклама, „нестварна” слика на друштвеним мрежама. Неко место, негде где доминира сивило. Пола је у рушевинама, а оно мало што је
„Чудни” неки догађаји ових дана у мом животу. Прво добијемо позив од пацијента, улазим, гледам, не верујем. У кревету лежи човек, „брат близанац” мог покојног
Како преживети у земљи Србији као лекар само на државним јаслама? Размишљам ја тако, а знам да то није здраво овде, али кад већ пушим
Кад код нас кажеш „спреман за Перу”, знаш да му је време „путовати”. Јер Пера није само погребно предузеће, Пера је, бре, ИНСТИТУЦИЈА. Да ли
Права љубав, као и све остале праве ствари (слобода, свест, самоспознаја) није нешто што ћемо постићи, место на које ћемо се попети и онда горе
Рекао ми је: „Упознаћу те, али он је другачији. Он нема пријатеље, он мало прича, живи тамо негде отуђен од људи, живи са мајком.” Он
Ова ноћ је знала. Зато што је дан пре ње био у једном тренутку тамо према вечности црвене боје, никад такао црвен. Знала сам да