Летња спарна ноћ. На државној чесми, на раскршћу код цркве, дуго већ испумпавам воду да што хладнију наспем у лимени бокал. Црквени сат почиње да одбројава. Намичем качкет дубоко на чело и слепочнице.
– Виле су горе од вештица ако их видиш док играју коло! – говорила је моја мати. – Чувај слепе очи да те ту не погоде њихове стреле!
Као да чујем равномеран бат девојачких табана по варошкој калдрми. Где баш сад да ми се пије хладна вода?
