
Кућа тишине
Одувек сам веровала да приче о уклетим кућама припадају машти и сензационалним насловима. Моја шанса да то докажем појавила се у виду куће на крају

Одувек сам веровала да приче о уклетим кућама припадају машти и сензационалним насловима. Моја шанса да то докажем појавила се у виду куће на крају

Поново сам сањао исти сан; исти људи, иста улица, иста песма. Кретали су се у кругу, њихови покрети су синхронизовани, као да их невидљива рука

Сунце је тог дана изгледало другачије док је миловало дечје осмехе. Као и сваког јутра, деца најнижих разреда основне школе су се окупљала око извора,

Возим се сатима уназад. Нисам хтела авионом, желим да о свему добро размислим док путујем код деде. Воз лагано клизи шинама, смењују се њиве, пашњаци,

Са поласком у школу се све променило. Мама ме је одвела на систематски преглед где су ми установили диоптрију и дали ми наочари које је

О теби сам маштала данима, месецима, па и годинама. Стварала сам те у диму цигарете, у машти ти састављала лик, и такву те заволела. Тешко

Ту ноћ је кишило. Спуштало се низ олуке и добовало о плочник. Улице су биле пусте и мрачне. У даљини се назирала силуета која је

Клизе децембарски дани један за другим. Ветар мрси гране и носи још по који заостали лист са ње. Земља је упила доскорашње кише и остала