Најновије приче
Недовршена песма
Стоји испред kamidane, загледан у дедину слику. Колико јутрос су га кремирали, и сви би се разишли као да се ништа посебно није десило, да није било тестамента. Деда је
Чудовиште и глава
У лепоти је моћ. Гледам га како ради око куће, и нису то посебно тешки послови, или бар њему иду лако. Цепа дрва, носи воду са бунара, понекад помогне око
Права љубав
Лепа као тог јутра нисам била ни на матурској ни на апсолвентској забави. Ни за један посебан излазак. Никада. Свакако не на дан свог венчања, кад ми је црвени осип
Крвава Златокоса
„Дарданус, пожури, мораш одмах у тврђаву, код главног”, колико се дало јако је дозивала Батеиа. „И ти, Енцхелус, Аутариеус, Маедус, а где су Таулас и Перрхаебус? Полудеће командант ако до
Камен Судбине: Хорор између светова
У далекој будућности, свет су прекривали мегаградови, са небодерима који су додиривали облаке и технологијом незамисливом старим цивилизацијама. Али у срцу једног од тих градова, налазила се стара шума коју
Ишчекивање божићног ручка код маме
Успео је да се отргне од сна, али не и прошлости. Пижама му је била мокра од зноја, осетио је сваки мишић који нервозно поскакује тражећи истезање. Још није ни
Како је убити
Затрпани смо злочинима. По штампи, телевизији, интернету. Раја се ложи на зверства. Чудовишна наслада. Има нешто привлачно у насилној смрти. Повукао ме је талас. С времена на време се запитам:
Џеки
Соба је некада била бела, савршено бела као и њен брак, као и њен посао, као и њен бели живот. Засметао јој је мирис јоргована, сладак и јак. До скоро
Закон природе
Наше село не бејаше баш право село… Мада смо га селом звали… Данас би за њ већем рекли засеок. Више то бејаше пут који је водио кроз шумовита брда, па