Најновије приче
Нисам крив
Јутро је кренуло јесење досадно. Упалио је ауто и кренуо на пут. Све је мирисало на маглу, тишину и превише скривених жеља и надања. Осећао је благу вртоглавицу. Знао је
Зврк, зврк, зврк
Завршило се чупање обрва и Слоба је села на кауч. Требало је да сачека пола сата да њена комшиница, која је у својој малој гарсоњери пружала козметичке услуге, загреје восак.
Bodyguard из нашег комшилука
Са осећањем испуњености свог животног сна, полако сам се кретао црвеним тепихом испред велелепног Кодак театра у Лос Анђелесу, на свечану церемонију доделе годишње награде Америчке академије за уметност и
Пчела у шеширу
Ретки су били људи које је околина погледима одбацивала као што је то био чика Шандор. Назив „чика” није стављен од миља већ од пркоса, јер његова осећања беху све
Бијела длака, црна длака
Данас у разговору са мојом коном присјетих се своје покојне баке. Нећу сада о томе колико ми је значила и колико смо се разумјеле. То је за неку другу причу.
Три будале
Негдје на четвртој години студија, мој тадашњи дечко, а садашњи супруг и ја смо се већ увелико забављали. Наша студијска група није била бројна, тако да смо се мање више
Тако је то кад се на време не фугује
После двадесет пет и кусур година од како поставих плочице у предсобљу летњег нам дома, коначно ми „дође” да плочице исфугујем. Моја госпа реч није рекла за то време (а
Адам vs прашина
Било је касно поподне када је Адам прочитао коментар: Чисте су само оне куће у којима нико нема шта да баци. Адам није веровао да је то тачно. Увек је
Крушка
Кад сам био мали, у мом дворишту, баш уз саму капију, налазила се једна крушка. Ње одавно више нема, посечена је; ваљда се била осушила, ни ја се не сећам…