Најновије приче
Свитање
Музика му је парала уши, много више него што му је пријала. Грејање у аутомобилу је полако узимало залет док је Горан рукавом брисао замагљено ветробранско стакло. Зевао је, прекривајући
Шапатник
„Није ваљда да верујете у бапске приче”, гласила је порука додатно украшена сличицама духова и смајлијима који плачу од смеха, коју је Милош послао у Вајбер групу. Скоро моментално је
Ужасни предмет
Тог децембра у људе је ушао ђаво, а напустио их је тек кад се рат завршио. Данас сам један од тринаест становника овог села. Мјесто је заборављено. Нико се не
Чучуња
Ветар је додатно ледио иначе смрзнуту земљу док је Олег Шаљапин, млади научник, весели Рус са великим срцем, прецизно и са уживањем анализирао најновија мерења у руској поларној станици, у
Прича о Јулији Ковалев
Киша је спирала олуке и кровове кућа, док је ветар носио лишће које је већ почело да се суши. Била је рана јесен. Он је седео у старој фотељи и
Освета
Причам ово у грчу. Ноћне мȍре ми угрожавају здравље. Неиспаван сам. Исти сан ме прогања већ ко зна колико ноћи заредом. Тачније: претходни сан се наставља новим. Сањам их као
Синови Греха и магле
Што је магла бивала гушћа, чавке су испољавале све већу узнемиреност. Прелетале су железничку станицу, губиле су се у правцу Градске болнице, негде су слетеле, а потом гракћући, опет узлетале.
Кула Дра
На самом излазу из села, преко крошњи багремова посађених у част живих и дароване упокојенима, уз благу наглашеност и само појединцима видљиву претњу, извиривао је врх старе капелице. Подигнут је
Per amica silentia Lunae?
per amica silentia Lunae?[1] И не беше те вечери баш silentia amica[2] месеца, као код Вергилија; пре је то било његово тајанствено, заокругљено ћутање. А моја керуша Луна беше због