Динко Османчевић

Пише афоризме, пјесме, приче. Бави се енигматиком. Дугогодишњи колумниста Независних новина.

Афоризме и друге сатиричне радове објављивао у свим дневним новинама у Републици Српској и Србији, као и у другим новинама, бројним часописима и књижевним магазинима („Књижевне новине“, Београд, „Књижевни преглед“, Београд, „Суштина поетике“, Глушци, „Књижевно перо“, Ријека, „Неказано“, Бар, „Мост“, Мостар, „Крајина“, Бања Лука, „Нова стварност“, Бања Лука…), као и у жанровским листовима на Западном Балкану и Словачкој. Радови су му читани на радију и телевизији („Зврк“, „Облак у бермудама“…). Заступљен у БиХ, Ex-YU и балканским антологијама афоризама: Панорама крајишког хумора, Побуна мождане масе (БиХ), Ex-YU антологија афоризама и Извајане мисли 4 (југословенске антологије), Балканска антологија афоризама, Бисери балканског афоризма, Ко је ко у афоризму, Бричење на петелот, Балканска антологија еротског афоризма…), као и у неколико десетина (антологијских) збирки афоризама и зборника.

Објавио збирке афоризама Велики прасак (2019), Златне резерве (2021) и Афористична артиљерија (2023.), све у издању београдске Алме.

Награђиван на конкурсима и фестивалима хумора и сатире: Прво мјесто на фестивалу Смејада 2013, Друго мјесто на фестивалу Смејада 2011, Прво мјесто на конкурсу за најбољи НФ афоризам часописа Terra и Удружења фанови научне фантастике Београд, Златни афоризам Клуба умјетничких душа Мркоњић Град 2021, Позлаћени трипут, Друго мјесто и сребрна плакета за најбољи спортски афоризам 2022, у Новом Саду и друге бројне награде и похвале.

Научнофантастичне и друге приче објављивао у часописима: „Галаксија”, „Орбис”, „Terra”, „Суштина поетике”, „Фарос”, „Град” (Крушевац), „Неказано”, „Ђердан”, „Илустрована политика”, у бројним интернет часописима и порталима, као и у двадесетак (антологијских) збирки прича. Награђен за Најбољу домаћу НФ причу објављену у „Галаксији” (2000), Друго мјесто на конкурсу за причу Ротари клуба Медијана из Ниша (2022), Друго мјесто и сребрна плакета на конкурсу за најбољу причу Марко Мартиновић Цар (2022), као и друге награде и похвале.

Пјесме објављивао у дневним новинама, часописима и књижевним магазинима. Заступљен у бројним збиркама и зборницима поезије. Награђен Сребрном плакетом (друго мјесто) на конкурсу Муса Ћазим Ћатић, за најбољу пјесму Босне и Херцеговине (2020), као и друге награде и похвале.

Бави се енигматиком. Објављивао у „Ђердану”, „Упитнику”, „Фаросу”, „Квизорами”, „Независним новинама”. Заступљен у Лексикону загонетача Босне и Херцеговине.

Дугогодишњи колумниста Независних новина и дугогодишњи дописник часописа Шехер Бања Лука који излази у Мотали (Шведска).

Члан Удружења књижевника Републике Српске од маја мјесеца 2023. године.

БИБЛИОГРАФИЈА:

• Велики прасак – збирка афоризама, Алма, Београд 2019.
• Златне резерве, Алма, Београд 2021.
• Афористична артиљерија, Алма, Београд 2013.

Књижевно стваралаштво му представљено у књизи Јужнословенски афоризам 2021, коју је приредио Ђорђе Оташевић, у издању београдске Алме (2022), тако што је на странама 275-280 потпуно пренесена рецензија Миладина Берића „Хроника свеопштег помрачења”, за књигу Златне резерве.

О свом књижевном стваралаштву говорио и у интервјуу за Независне новине (31.11.2022), „Маргинализација као најбоља цензура”.