Најновије приче
Амор-и-лис
Живот је чудна башта, никако не можеш са места на коме је посматраш да видиш њен крај. У њој има свакојаког растиња. Али нема ружа. Оне боду. И жао ми
Блесави Ћуран
(Или Прича о томе како су се упознали један Принц и једна Караконџула) Напирлитани Принц Био једном један Принц који није волео друштво. Уствари, не би имао ништа против, само
Срећа у неочекиваном
Са поласком у школу се све променило. Мама ме је одвела на систематски преглед где су ми установили диоптрију и дали ми наочари које је требало увек да носим. Постала
Смотуљак
Последњи дан у још једној бесмисленој радној недељи. Петак. Лепљив и без дашка ветра, одужио се као да је понедељак. Нестрпљивост, уобичајено, не дозвољава Петру да мирно дочека одлазак кући.
Зрно наде
О теби сам маштала данима, месецима, па и годинама. Стварала сам те у диму цигарете, у машти ти састављала лик, и такву те заволела. Тешко је машту увести у стварност.
Права љубав
Права љубав, као и све остале праве ствари (слобода, свест, самоспознаја) није нешто што ћемо постићи, место на које ћемо се попети и онда горе вечно тријумфовати. То је пут,
Самотњак, или…?
Рекао ми је: „Упознаћу те, али он је другачији. Он нема пријатеље, он мало прича, живи тамо негде отуђен од људи, живи са мајком.” Он је једини човек који ме
Младић који је писао хаику
или зашто још учим писати Хаику поезију Ватра је пуцкетала разбијајући пјевљиву тишину шуме, тек доносећи малене откуцаје праскајућих звончића искри. На обореним деблима, сједећи у тишини, двије прилике
Топот
Крај Другог светског рата, неименовано забачено село у Шумадији Након недеља тешке зиме, што је на сву муку и страдање донела и глад у већ пету годину опустелу