
Водолија
„Само воду за мене”, рекао је дубоким гласом од кога је ивица празне винске чаше испред њега завибрирала. Шаком је масирао дугачке, танке прсте прелепој
Најчитаније приче са сајта KratkePrice.net, са преко 100 читања сваке од прича.
„Само воду за мене”, рекао је дубоким гласом од кога је ивица празне винске чаше испред њега завибрирала. Шаком је масирао дугачке, танке прсте прелепој
Свет се променио за једну ноћ. У четири сата ујутру, тишина је прогутала све. Људи су се пробудили у чудној, неприродној тишини, без аларма, шума
Професора сам упознао сасвим случајно. Мислим да је била у питању нека досадна вечера на коју смо обојица били позвани. Седео је преко пута мене.
На врлетној планини Сомини у каменом Херцеговачком кадилуку, живи скромни домаћин Мијајло са браћом и својих пет синова. Мијајло је атавистичког изгледа, снажних кошчатих прстију,
Са поласком у школу се све променило. Мама ме је одвела на систематски преглед где су ми установили диоптрију и дали ми наочари које је
О теби сам маштала данима, месецима, па и годинама. Стварала сам те у диму цигарете, у машти ти састављала лик, и такву те заволела. Тешко
Ова ноћ је знала. Зато што је дан пре ње био у једном тренутку тамо према вечности црвене боје, никад такао црвен. Знала сам да
Вратим се из смене и не, не могу да спавам, јер мислим о теби, мила моја. Мислим и осећам и бесмисао и ништавило. Осећам бес
Ту ноћ је кишило. Спуштало се низ олуке и добовало о плочник. Улице су биле пусте и мрачне. У даљини се назирала силуета која је
„Ееј, шта радиш ту сам у ово доба ноћи?”, упита тридесетогодишњи мушкарац петнаестогодишњег младића који је сједио сам на крову зграде и замишљено гледао дубоко
Ради син данас домаћи из математике. Не знам… и како… и дођи… „Ооо… лебе мекани!” Одем до њега, гледам оно, реко’: „Сине, који си ти разред?
Мој покојни отац, иначе стоматолог у пензији, који је бежао од мотике к’о од глоговог колца, реши да после дедине смрти настави да одржава виноград
Отац ми преминуо и знам да ми не би замерио, јер је и он био такав, само свој и мој. Јутро, звони теча на врата,
Ближила се Божићна ноћ. Улице су биле заробљене у њежноме бијелом мантилу, сасвим тихо пуцкетајући студеним прапорцима. Велико језеро покрај шуме било је под ледом,
И ове године као и свих претходних, Божићни празници дошли су са снијегом и мразом који је и тако магично лијепу околину села у коме
Упорно бежим и неко ме упорно стиже. Бежим, као да ме сам живот јури, као да ме време неумољиво тера напред. Но, шта је то
Моје радости су одувек биле тихе. Да Нова година добије своја светлуцава обележја у виду лампица, звездица, ирваса, пахуља, старала се сестра. А када је
Три Цвијета је између дланова и покривљених прстију нежно трљала две велике, лепе шљиве, желећи да их поклони унуци газдарице мотела поред којег је
Пријатних пет степени у Београду јутрос. Очекују се мање падавине током поднева без снега. Братиславине уши пратиле су водитеља са Радио Београда 1. Чинило се