Одабране приче по препоруци уредништва
Млад, амбициозан министар, по струци урбани архитекта при министарству грађевина Крвног Савеза Српских Деспотија, елаборира своје урбанистичко решење за територију неискоришћеног државног земљишта, наилазећи на
Село Мрачане било је сакривено међу густим шумама, у подножју магловитих брда, где је време стајало, а приче о нaтприродним бићима живеле су у сваком
„Да ли је заиста безбједно?” „Потпуно је безбједно. Све је провјерено и тестирано небројено пута. Компанија гарантује за дјелотворност и апсолутну медицинску исправност серума.” „Онда
Мали просјак стоји пред мирисним колачима у излогу посластичарнице. Пред гладним очима неко је иза стакла ређао слатке ђаконије: марципани, сахар торта, бајадере, пуслице, ораснице, гурабије…
Било је то врашки дуго, топло, ужарено лето 2008. године. Кроз суво и чисто стакло тамноцрвених кола видео сам малог, плавокосог Зорана како разочарано, тужно
Растрзани петодневним мукама, станари зграде „Чешаљ” могу коначно да одахну и да се преко викенда посвете туђим проблемима. Радост крију, али се она осећа у
Возим се сатима уназад. Нисам хтела авионом, желим да о свему добро размислим док путујем код деде. Воз лагано клизи шинама, смењују се њиве, пашњаци,
Лавеж паса је био једини звук који је реметио његову тишину. Једна дрвена столица и кревет са излизаним душеком, и некад, бело окречени зидови су
Домска деца су у девет одлазила на спавања. Дежурна васпитачица је мрзовољно пришла кревету. Који је за вас разапет био, одјекивало је у мислима мале
Покушавао је да заспи. Али како човек да спава после дана у којем је изненада добио отказ и картонску кутију од чипса са „новим и
„Изволи, младићу, попиј мало воде.” Попио је воду наискап, уплашено и брзо. Док смо га испитивали, чинило ми се да је бунцао. Причао је о
22. април 1919. Научнo-истраживачки институт у Хјустону… Научници, Стивен и Марк, су два дана безуспешно покушавали да отклоне квар на машини за брзинско, дубинско замрзавање
Висока прилика се склупчала на уском сламнатом кревету, са прекривачем до браде. Зима је дошла брзо. Ударила је оштро и јако. Није било снега, али
Милорад Пантелић, учитељ, теткица, домар и ложач у истуреном одељењу наше највеће основне школе, седео је испред кабинета начелника за образовање проучавајући шару на спољној
Мирка Кромпирка је одлучила да објави књигу. И то не било коју, већ збирку кратких прича. Свако ко се опробао у тој форми зна да
Месец је извиривао испод тамних усковитланих облака обасјавајући земљане путеве и мало село од свега педесетак кућа. Лето је било на самом измаку и дани,
Чудно је то. Стојим између два зида која се протежу испред и иза мене у бесконачност. Раздвојени су тек толико да руке, благо савијене у
Осмехнуо бих се, да имам снаге и воље, на слику из мог детињства: седим у препуном биоскопу Вождовац и гледам Повратак у будућност 2. Имам
Волим мој Београд. У њему сам рођена, у њему сам одрасла. Познајем све његове тајне. Волим његове ћуди, његову кошаву и северац, вреле тротоаре и
На силу одузети млади животи покушавају да кроз вегетацију, гљиве, животиње, чак и људе, покажу да је њихова свест још увек жива, испољена у оној