Кратке комичне приче
Конкурс
Поштовани писци и љубитељи кратких прича
Након успешног првог конкурса за кратку причу, где смо добили подршку бројних аутора из Србије и региона, са радошћу вас обавештавамо да расписујемо други конкурс за сајт kratkeprice.net.
Комедија
Правила конкурса
Тема конкурса
Тема конкурса су кратке приче свих поджанрова комедије, као и других жанрова и нежанровске фикције који садрже елементе комедије.
Број радова по аутору
Аутор може послати највише три рукописа на задати жанр, или укупно три ако се конкурише и за научну фантастику.
Уз рукописе послати и своју биографију и фотографију уколико нисте раније учествовали на конкурсу сајта kratkeprice.net. Уколико јесте, и они су већ објављени на нашем сајту, нема потребе поново их слати осим уколико желите да се нешто од објављеног промени.
Радове слати на мејл: konkurs@kratkeprice.net
Дужина рукописа
Рукопис не би требало да садржи више од 15.000 карактера са размаком. Радове слати у фонту Times New Roman, ћирилицом и латиницом са квачицама.
Рок за слање
Рок за слање радова је до 29-ог фебруара 2024. Одабрани радови ће бити објављивани већ и у току самог конкурса.
Објављене приче
Ратлук од руже
Жуто улично светло тромо се пробија кроз густу новембарску маглу Општине Малић. Гаси се један од оних дана када тако брзо падне мрак, да се
Испрекидана веза и погрешна сахрана
Док седим у оближњем парку, посматрам како ова омладина не одваја поглед са својих телефона. Шта је то толико занимљиво на телефону, занимљивије од лепог
Врућина
Климатске промене увелико трају, лета су све топлија, неочекиване олује и торнада постају свакодневна појава. Земљина оса се померила, причају једни, емисија загађења атмосфере утиче
Како је Симо срео витеза
Он је био познат у свом крају као неко ко је, како су говорили, „волео да прича занимљиве приче”. Кад то кажемо за неког, можемо
Прича једне мотке
Једном сам била дршка једне четке. Висока око 120 цм, витка. Да искрена будем, нисам сасвим сигурна да ли би се могла назвати мотком ако
Викенд на селу
Моја бака на селу живи, некад је у кући и кухињи а некад на оближњој њиви. Стара бакина кућа је остарила као и бака уствари,
London Eye
Мирка Кромпирка је одлучила да објави књигу. И то не било коју, већ збирку кратких прича. Свако ко се опробао у тој форми зна да
Пера Звезда
Крајем 1950-их и почетком 1960-их година београдској млађој љубопитљивој светини, поготову оној око Теразија и оближњих улица, је био добро познат необичан човек познат и
Божа фудбалер
Месец је извиривао испод тамних усковитланих облака обасјавајући земљане путеве и мало село од свега педесетак кућа. Лето је било на самом измаку и дани,
Испод свих тих застава
Јутарња гужва као и сваког дана: сирене, смог, нервоза, псовке, бука мотора, шкрипа кочница. Хиљаде аутомобила се гура поред аутобуса, док између пролазе бициклисти, мотори,
Црни шешир са машном од тила
У продавници шешира „МОДА” ради Верка. Она је дизајнер, власник али и продавачица у сопственој радњи. Верка је згодна, плава и висока. Иако се шешири
Нисам крив
Јутро је кренуло јесење досадно. Упалио је ауто и кренуо на пут. Све је мирисало на маглу, тишину и превише скривених жеља и надања. Осећао
Зврк, зврк, зврк
Завршило се чупање обрва и Слоба је села на кауч. Требало је да сачека пола сата да њена комшиница, која је у својој малој гарсоњери
Bodyguard из нашег комшилука
Са осећањем испуњености свог животног сна, полако сам се кретао црвеним тепихом испред велелепног Кодак театра у Лос Анђелесу, на свечану церемонију доделе годишње награде
Пчела у шеширу
Ретки су били људи које је околина погледима одбацивала као што је то био чика Шандор. Назив „чика” није стављен од миља већ од пркоса,
Бијела длака, црна длака
Данас у разговору са мојом коном присјетих се своје покојне баке. Нећу сада о томе колико ми је значила и колико смо се разумјеле. То
Три будале
Негдје на четвртој години студија, мој тадашњи дечко, а садашњи супруг и ја смо се већ увелико забављали. Наша студијска група није била бројна, тако
Тако је то кад се на време не фугује
После двадесет пет и кусур година од како поставих плочице у предсобљу летњег нам дома, коначно ми „дође” да плочице исфугујем. Моја госпа реч није
Адам vs прашина
Било је касно поподне када је Адам прочитао коментар: Чисте су само оне куће у којима нико нема шта да баци. Адам није веровао да
Крушка
Кад сам био мали, у мом дворишту, баш уз саму капију, налазила се једна крушка. Ње одавно више нема, посечена је; ваљда се била осушила,
Гур-гур
У Грац сам први пут ишла у децембру 2016. године са другарицом. Договориле смо се брзо да идемо у шопинг и на кафу на један
Мартовски зубатац
Прољеће дошло је у мој крај и никада сретнији нисам био. Разлог томе јесте моја стара љубав која је купила Покемон играчку. Често смо се
Оченаш за Чеду
У улици где су све куће ушорене и где су некада све личиле једна на другу, дошло је неко ново време. Никле су нове куће.
Колиба
Лазар је незаинтересовано погледао кроз прозор. Крупне беле пахуље су почеле да провејавају, играјући на ветру неку своју игру. Намрштио се. Сам снег најављивао је
Проговори слико
У мојој родној Бањалуци угодних 39 степени, вјероватно и који степен више, али не треба стварати панику. Само опуштено. Није ни важно што гори земља.
Домаћи задатак
Ради син данас домаћи из математике. Не знам… и како… и дођи… „Ооо… лебе мекани!” Одем до њега, гледам оно, реко’: „Сине, који си ти разред?
Први пут са оцем на ђубрење
Мој покојни отац, иначе стоматолог у пензији, који је бежао од мотике к’о од глоговог колца, реши да после дедине смрти настави да одржава виноград
Умро баћа мој (прича, ал’ из Срема)
Летње јутро у Нерадину, по сунцу и дану како је започ’о богме све указује да ће данас бити здраво врућ, јул месец каки би дани
Закон примања и давања
Једног дана, након што је моја врло паметна супруга научила закон давања и примања на својим предавањима о здрављу душе, догодила се невјероватна ситуација која
Уторак
Високо сунце ју је скроз заслепело, а умало се није скљокала на плочник изашавши нагло из кола у којем је радила клима. Глувоћа на левом
Констатација
Лежимо на прљавом патосу поред врата вагона, која може да отвори и затвори једино кондуктер, висок и широк као врата. Она друга врата не може
Слатки купус
Не знам да ли сте чули да ја кувам најбољи слатки купус у Новом Саду, а и шире. Ако нисте, питајте мог супруга. Он ће
Лаковане ципеле
Никада нисам схватио зашто се наљутила. Никада ме није тако разочарано погледала. И никада није тако одлучно отишла. Никада нисам схватио шта није било у
Летећи тањир
Синоћ ми је мајка звучала лоше преко телефона, па сам јутрос поранила да је посетим. Затекла сам је како завршава доручак, па сам почистила сто
Како умрети у Србији суботом
Отац ми преминуо и знам да ми не би замерио, јер је и он био такав, само свој и мој. Јутро, звони теча на врата,
Е, зато
Сафари у Кенији, а тамо баба из Србије. За њу незамисливо много километара удаљености од куће. Све због љубави према унуку. Баба стрина је у
Фијакерист
(Из разговора са Вељом Суботићем, аутором песме Фијакерист) Лежи Веља болестан и прича, а сећања к`о небеске лађе лебде над њим. – Враћ’о сам
Ванредни позив
Било је то у срећна времена у једној срећној и поносној држави где је била велика част служити обавезни војни рок. Те прелепе Земље на
Људи-дефиниције
Високофункционални алкохоличар рекао је разузданом скрибоману да је жена мачка била са диско корњачом а у друштву оног који вршља по коси људи и узима
Црна овца и црвенолисно дрво
Стално упадам у низ комичних ситуација, и све што урадим данас испада да би било боље да ништа нисам радила. Заиста то не радим намерно,
Камера
Баш је понекад чудан и мистичан мој пријатељ и другар бркати чика Пера, он се увек ту негде врзма око постављања и монтирања разноразних камера.
Бицикл Веље Суботића
Лепа је варош Сомбор. Мирна, равничарски питома. Над главама трепере бођоши, к’о стари момци пред погледом младих девојака. А липа мирише, к’о и сваке године,
Вешалица
Давне 1996. године, у мојој тридесет шестој години, успела сам из пропале фабрике некако да побегнем и да се запослим у државној фирми практично у