
Дјечак и трумпета
Ближила се Божићна ноћ. Улице су биле заробљене у њежноме бијелом мантилу, сасвим тихо пуцкетајући студеним прапорцима. Велико језеро покрај шуме било је под ледом,
Ближила се Божићна ноћ. Улице су биле заробљене у њежноме бијелом мантилу, сасвим тихо пуцкетајући студеним прапорцима. Велико језеро покрај шуме било је под ледом,
Носила сам њене чарапе те зиме, када је мраз сликао по стакленим вратима гостињске собе, у којој смо спавали. Грејао нас је само јорган и
Шести јануар, Бадње вече. Било је загушљиво. Музика превише гласна, али ми није сметало. Прогурала сам се кроз гужву и села за шанк. Газда „Револта”
Сваки човек добије рођењем своју животну тканину која је раздваја од смрти и штити до краја живота. Неко добије дужи материјал, али зато мање квалитетан,
За мене, већ трећу годину заредом Божић више не представља оно што је некада био. Празник који сам још од дјетињства једва ишчекивала, коме бих
Мислите да Нова година долази тек тако кад календар то покаже, кад окитимо јелке и собе, куће, станове, улице и тргове? Када ми то пожелимо?
Пред велике празнике… Блага туга се довуче на невидљивим крилима и нежно донесе нелагоду, недостајање. Колико је радости у окупљању породице, толико је и недостајање
На силу одузети млади животи покушавају да кроз вегетацију, гљиве, животиње, чак и људе, покажу да је њихова свест још увек жива, испољена у оној
Кроз мозаик људских и нељудских односа сеоске заједнице за време највећег хришћанског празника, ужасно откриће окупљених мештана око огњишта бадњака преиспитаће чињеницу колико религија има
Нова година више није она иста коју смо славили када смо били међу вољеним бићима у нашој раној младости. Сада више нисмо тако млади а
Под светим небом се нађе човек. Милост га обаспе. Осети. Доживи. Хода. Под небом обојеним духовношћу. Доживех миран сан. Јутро је освануло обасјано сунчевом светлошћу.
Пријатељу мој, како је тешко описати срећу. Знате, годинама сам опсесивно пратила знакове поред пута, слутећи да би ме могли одвести до тајних одаја са
Прохладно зимско јутро. Пао је први снег. Својом снежном белином је затрпао башту и жуте јесење руже испод малог прозора дворишне гарсоњере. Све је бело.
Био ми је, јесте, и остаће добар, искрен и веран друг, чак и више од тога. Био ми је прави пријатељ, ослонац и водич кроз
– Мир Божији! Христос се роди! – Ваистину се роди! То је Божићни поздрав, симбол традиције, Православља, породице, породичног окупљања и битисања. Божић је са
Последње јутро те године освануло је са неком невидљивом тежином у ваздуху, у плућима и свим порама земље. Сабласни обриси мојих снова лелујали су се
Ја сам просјечан грађанин. Имам просјечну породицу. Ожењен сам и имам двоје дјеце. И жену, да не заборавим. Укратко, једна срећна породица. Али не иде
Клизе децембарски дани један за другим. Ветар мрси гране и носи још по који заостали лист са ње. Земља је упила доскорашње кише и остала
Мобилни телефон је много корисна стварчица. Она служи да се људи проналазе, нико се данас не одваја од њега и можете наћи људе свуда, у
Вече пред Нову годину. Отац у кујну уноси велику јелку, коју је тог јутра дуго бирао на пијаци, густих, раскошних, симетричних грана, свежу и мирисаву.
Гасе се боје. Ливада спава и сања топле летње дане и пој шева. Тихо је и мирно. Мирише на снег. Тодор стоји на прозору своје
Новогодишња журка на тргу… Сви певају, сви скакућу, јер је лепо и јер је хладно. Мирише на грејану ракију и пиво. На бини лудило, мењају
Тог првог новогодишњег јутра пробудио сам се тек око 10 сати. Задовољно сам се протеглио у кревету размишљајући о протеклој ноћи. Пружио сам руку ка
Драги Деда Мразе, Данас је 1. децембар и зато ти се обраћам са хитном молбом да време заиста буде зимско. Стабилно. У континуитету. Уколико је
И ове године као и свих претходних, Божићни празници дошли су са снијегом и мразом који је и тако магично лијепу околину села у коме
Као са божићних разгледница шаренило лампиона скоро да је удахнуло живот ушушканом дому у Добром Брду. Са сваким новим одсјајем, у то доба непостојећим пролазницима,
Упорно бежим и неко ме упорно стиже. Бежим, као да ме сам живот јури, као да ме време неумољиво тера напред. Но, шта је то
Устајање пре свитања, али са захвалношћу, еланом и радовањем. Поставља се сто, са пуно претходно припремљених производа. Јагњеће печење је на средини стола, исечено и
Гимназијски дани су протицали у граду, подалеко од родног села. Са великом радошћу се очекивала Нова Година, Божић и зимски распуст. Све је некако потиснуто
31. дец. 2015 – 1. јан. 2016, Златибор, Србија Она и ја. Уживамо у боци мађарског Муската, ушушкани у планинском хотелу, док гутамо кобасице ручне
Божић, 2015, Скореновац, Србија Њено велико срце пумпа црвенило у очи, попут фонтане љубави, док пакује поклоне најдражима – Тан-ти-дан-ти-да! – чујем је како пева.
Децембар 2012. Париз. На углу Boulevard des Capucines и Rue Cambon риђи псић лаје за пролазницима који немају времена да га помазе. Грмаљ у колицима
Моје радости су одувек биле тихе. Да Нова година добије своја светлуцава обележја у виду лампица, звездица, ирваса, пахуља, старала се сестра. А када је
Залутао је у свет идиле. Није могао да верује шта му се коначно дешава након свих немилих, стресом испуњених, догађаја који су га у прошлости
Очекујем дан када ћу почети да верујем у чуда. Као дете у бајке. До сада сам била сувише рационална у размишљању, у успостављану односа, бирању
Годинама уназад се новогодишње честитке не исписују као некад, својеручно, бар не оне у папирној форми које су се продавале у књижарама, на уличним тезгама
Породица Пешић била је позната међу високим Београдским друштвом по раскошним пријемима, те не изненађује што су се господа и даме сјатили у њихову кућу
Ветар је фијукао и подизао снежни покривач, као тешку завесу састављену од милион кристала, правећи велике наборе по њивама и ливадама планинског села. Снег је
Три Цвијета је између дланова и покривљених прстију нежно трљала две велике, лепе шљиве, желећи да их поклони унуци газдарице мотела поред којег је
Зима је била неприродно топла, влажна и ућебана. На улазу у Симе Игуманова 45 стајала је измучена пластична јелка, скромно окићена али са великом пажњом.
Празници само што нису. Срца трепере. Полако свечарски дани свима крила невидљива су подарили. Ишчекивање. Хиљаду жеља и планова сустижу једни друге. Као рингишпил све
Немир у децу уђе већ када Свети Никола на прозоре закуца. То је знак да празници су одмах ту иза првог сна и прве Пахуље.
Био сам са оцем у шуми. Зима је стегла, али снега још није било. Моје санке су чекале подмазане и чисте. Дани су пролазили споро
Крајеви неких доба не морају, по правилу, бити тужни. Давно је речено да ни сузе нису увек реликт киселих дана и времена у којима тама
Тридесет први децембар. Година је коју би свако радо да забрави. Ближи се поноћ. Некад је на овај дан снег покривао кровове, голе гране, асфалт…
Пријатних пет степени у Београду јутрос. Очекују се мање падавине током поднева без снега. Братиславине уши пратиле су водитеља са Радио Београда 1. Чинило се
Градски трг био је чаробан. Снег је вејао као никада до тада. По ободу трга биле су постављене дрвене новогодишње кућице. Са звучника су се